Лучшие сербские сказки / Најбоље српске бајке

«Држи! Не дај!^[8]»

А пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па нагне преко поља, а царев син пусти хрте:

«Држи! Не дај!»

А хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке. Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ врапца. Кад ухвати врапца, рече му:

«Сад да ми кажеш где су моја браћа.»

А врабац му одговори:

«Одмах иза града твојега оца има једна рекавица, и у оној рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике, па удри њима по корену. Одмах ће се отворити гвоздена врата од великога подрума, у ономе подруму има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака, да можеш населити читаво царство. Онде су и твоја браћа.»

Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину од куда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било. Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред њега још у страху. Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.

По том се царев син каже ко је он и од куд је, а цар се онда и сав град још већма обрадује, па пошто царев син навали да иде својој кући, цар му да многе пратиоце и оправи га на пут. Кад буду код оне рекавице, царев син заустави све пратиоце па уђе унутра те подсече оне три шибљике, и удари њима по корену, а гвоздена се врата одмах отворе, кад тамо, а то у подруму свет Божиј. Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето та и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки својој кући. А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века^[9].

_{УПРАЖНЕНИЯ}

1. Выберите правильный вариант:

1) Вук скочи иза грма а царев син за њим.

2) Лав скочи иза грма а царев син за њим.

3) Медвед скочи иза грма а царев син за њим.

4) Зец скочи иза грма а царев син за њим.

5) Тигар скочи иза грма а царев син за њим.

2. На кого была похожа аждая?

1) на зайца

2) на змею

3) на кошку

4) на собаку

5) на лису

3. Вставьте нужный глагол:

Онда баба опет притисне грлити и ____________________ дрво.

4. Сколько было гончих псов у царевича?

1) 1

2) 2

3) 3

4) 4

5) 5

5. Вставьте нужный предлог:

Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу ____________________ језеро.

1) у

2) на

3) од

4) са

5) уза

6. Выберите нужное слово:

Мало ____________________, ето ти аждаје!

1) година

2) месец

3) минут

4) недеља

5) час

7. Как переводится фраза?

Не дај!

1) Не давай!

2) Хватай!

3) Не пускай!

4) Отпусти!

5) Убегай!

8. Переведите предложение на сербский язык:

Долго он бродил по горам и ничего не нашёл.

9. Вставьте нужное местоимение:

Изиђи ____________________ на мејдан да се још огледамо!

1) ме

2) ja

3) ми

4) мном

5) мене

10. Заполните таблицу:

именительный падеж ― ти

родительный падеж ― ___________

дательный падеж ― ___________

винительный падеж ― ___________

творительный падеж ― ___________

предложный падеж ― ___________

Дјевојка цара надмудрила

Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер. Она бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах к цару да му штогођ удијели. Цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Ови му одговори окле је и како га је шћер научила.

«А шћер твоја од кога се научила?» упита цар.

Сиромах одговори:

«Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина^[10].»

Тада му цар даде тридесет јаја и рече му:

«Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пилад, пак ћу је добро даровати. Ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке.»

Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути. Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, иа кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар и рече му:

«Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: «Хај волови, помози Боже да роди варени боб!»

Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пилад.»

Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати:

«Хај волови, помози Боже да роди варени боб!»

Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху:

«Сиромаше, како може родити варени боб?»

А он му одговори:

«Као и из варенијех јаја излећи се пилад!»

Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи:

«Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод. Ако ли не, изгубићеш главу^[11].»

Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му:

«На ти ово дрво и понеси га цару нека ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што требује, пак ћу ја њему направити све што наређује.»

Сиромах послуша шћер и искаже цару све као што га је она научила. Цар чувши ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му:

«Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље.»

Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече:

«Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море.»

Сиромах отиде и овако цару рече. Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега. А кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита:

«Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?^[12]»

Ђевојка одговори:

«Најдаље се може чути гром и лаж.»

Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господин запита их:

«Погодите колико ваља моја брада?»

Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече:

«Царева брада ваља колико три кише љетне.»

Цар се зачуди па рече:

«Ђевојка је најбоље погодила.»

Па је онда запита хоће ли бити његова жена. Ђевојка се поклони и рече:

«О царе! Како ти хоћеш нека буде. Само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кад гођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије.»

Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој:

«Не ћу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш!»

Царица му одговори:

«О царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи.»

Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му:

«Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати!»

Цар се опјани и заспи. Царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче:

«Ко ме овђе донесе?»

А царица му одговори:

«Ја сам те донијела.»

Цар је упита:

«За што си ти то од мене учинила? Дали ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?»

Онда му она извадивши ону карту рече:

«Истина је, о царе, да си ми то казао. Али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем.»

Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор.

УПРАЖНЕНИЯ

1. Выберите правильный вариант:

1) Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод.

2) Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један орден.

3) Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један лавор.